Ko plaća struju za punjenje auta u garaži zgrade — i kako se to meri

Kratak odgovor: struju plaća onaj ko puni auto — tačno onoliko koliko potroši, po ceni iz stvarnog računa, bez marže. Jedini način da to bude i pošteno i proverljivo je zasebno MID brojilo na liniji punjača. Sve ostalo („od oka“, paušal, zajednička utičnica) prestaje da radi posle prvog zimskog računa.

Tri načina kako se to danas radi — i zašto dva ne valjaju

1. „Preko zajedničke struje, od oka“

Utičnica u garaži visi na zajedničkom brojilu zgrade, auto se puni noću, a račun za zajedničku potrošnju raste svima. Komšije to primete za dva meseca, upravnik dobije prigovor, i sledeća sednica se završi zabranom. Ovako počinje većina priča o „zgradi koja je rekla ne“ — i sa pravom.

2. Paušal: „daću vam 2.000 dinara mesečno“

Zvuči praktično, ali nema osnov ni u jednom broju: zimi se puni više, leti manje, novi auto troši drugačije. Jedna strana uvek preplaćuje, druga potplaćuje, a upravnik nema šta da knjiži. Radi tri meseca, pa se pretvori u raspravu.

3. Brojilo: svaki kilovat-sat izmeren, nadoknada po ceni iz računa

Na liniji punjača stoji zasebno sertifikovano MID brojilo. Jednom mesečno se očita, potrošnja se pomnoži cenom kilovat-sata iz stvarnog računa onoga preko čijeg brojila struja ide — vlasnika garaže ili zgrade — i iznos se nadoknadi uz izveštaj. Bez marže, bez procena, sa papirom. Ovo je jedini način koji vlasnici i upravnici prihvataju bez otpora, jer im ne stvara ni rizik ni posao.

Šta je MID brojilo — i zašto ne bilo koje brojilo

MID je evropska direktiva o mernim instrumentima (2014/32/EU). Brojilo sa MID oznakom je fabrički overeno za obračun: njegova očitavanja su validan osnov da neko nekome naplati struju. Upravo takva brojila koristi i EPS. Brojilo bez te oznake — jeftin brojač sa interneta, „merač snage“ u aplikaciji punjača, CT senzor za upravljanje snagom — pokazuje orijentacionu vrednost i služi za informaciju, ne za obračun.

U praksi MID brojilo izgleda kao mali modul na DIN šini u razvodnoj tabli, sa displejem i mogućnošću daljinskog očitavanja (Modbus / OCPP). Kod nekih punjača je ugrađeno u sam uređaj — bitno je samo da na njemu piše MID i klasa tačnosti (B ili 1). Tri stvari koje MID brojilo rešava odjednom:

• Vlasnik garaže ili zgrada vide potrošnju punjača odvojeno od svega ostalog — i vide je na papiru, svakog meseca.
• Vi plaćate tačno ono što ste potrošili — i imate dokaz kad neko kaže „vi ste nam podigli račun“.
• Obračun ima osnov: očitavanje × cena iz računa = iznos. Nema šta da se raspravlja.

Koliko realno košta struja za punjenje

Domaćinstva u Srbiji plaćaju struju po zonama potrošnje i tarifama. Od 1. oktobra 2025. cena aktivne energije (bez mrežarine, naknada, akcize i PDV-a) je sledeća; plava zona važi do 1.200 kWh mesečno po izmeni metodologije koja se primenjuje do kraja 2026:

Na račun se dodaju naknada za pristup mreži (mrežarina, takođe po tarifama), akciza od 7,5 %, naknade i PDV od 20 %. Zato noćni kilovat-sat u plavoj zoni, sa svime što ide na račun, ispadne okvirno 4–7 RSD — a dnevni u crvenoj zoni može da pređe i 40. Odatle dva praktična pravila:

1. Punite noću. Niža tarifa važi po pravilu od 23 do 7 časova u Vojvodini, od 24 do 8 u Beogradu i od 22 do 6 u centralnoj Srbiji — tačno vreme piše na vašem računu. Smart punjač ili obična vremenska sklopka to rade sami.
2. Računajte sa zonom. 240 kWh punjenja mesečno gura većinu domaćinstava iz zelene u plavu zonu, a auto sa dugim dnevnim rutama može da dogura i do crvene. Zato je pošteno da se nadoknada računa po ceni iz stvarnog računa, a ne po „najjeftinijoj tarifi“ — i zato nadoknada zgradi nikad ne sme da bude paušal.

Za poređenje: 240 kWh na javnim brzim punjačima po 70–91 RSD/kWh je 17.000–22.000 RSD mesečno. Kod kuće, noću, 1.000–1.700 RSD. Ta razlika je razlog zašto se komplet sa brojilom isplati za 3–9 meseci — svoju cifru izračunajte na kalkulatoru.

Da li je to legalno: nadoknada ili prodaja struje?

Prodaja električne energije je licencirana delatnost snabdevanja — to niko od nas ne radi i ne treba da radi. Ono što se dešava u garaži zgrade ili u iznajmljenoj garaži je nešto drugo: struja i dalje ide preko postojećeg brojila (vašeg, vlasnikovog ili zgradinog), a vi vlasniku brojila nadoknađujete stvarni trošak po izmerenoj potrošnji i po ceni iz njegovog računa, bez uvećanja. To je prefakturisanje troškova — ista logika po kojoj zakupac plaća struju u zakupljenom poslovnom prostoru ili se troškovi zajedničke potrošnje dele među stanarima. Za zgradu je to raspodela troškova odlukom skupštine; za vlasnika garaže, stavka u ugovoru o zakupu.

Član 210v Zakona o energetici uređuje uslugu punjenja na javnim mestima — vaša garaža to nije. Tri stvari koje ipak nisu dozvoljene i koje ćete prepoznati kad vam ih neko ponudi: marža na kilovat-sat („plaćaćeš mi 15 dinara po kWh“ kad račun kaže 6), paušalna „prodaja“ struje bez brojila, i naplata po tarifi koja nije iz stvarnog računa. Ako vlasnik želi više novca za korišćenje mesta, pravo mesto za to je kirija — ne cena struje.

Kako izgleda mesečni obračun — primer

Ovako izgleda izveštaj koji vlasnik garaže ili upravnik dobija svakog meseca. Cena kilovat-sata se računa iz stvarnog računa: ukupan iznos računa podeljen ukupnom potrošnjom na tom računu — dakle sa mrežarinom, naknadama i PDV-om, bez ikakvog dodatka.

Brojevi u primeru su ilustrativni; struktura je stvarna. Ako linija ide sa brojila vašeg stana, izveštaj vam služi samo za sopstvenu evidenciju — nadoknade nema.

Česta pitanja o struji i obračunu

Izvori

• Cenovnik EPS-a za domaćinstva od 1.10.2025 po zonama i tarifama — danas.rs, ceneizakon.rs
• Izmena metodologije: plava zona do 1.200 kWh, primena do kraja 2026 — paragraf.rs
• Zakon o energetici, čl. 210v — paragraf.rs
• Direktiva 2014/32/EU o mernim instrumentima (MID) — eur-lex.europa.eu
• Vodič profesionalnog upravnika o punjačima u garaži (odvojeno merenje kao uslov) — aleksic.xyz

Povezani vodiči